Maestro
od stakla
Dolazi neko izvani sila
Ulazi neko, donosi krila
Verujte, ne znam
Razum i gromove sam sakrila
U noćnu škrinju sam sakrila
U Damasku sam se probudila
Postala sam svila
Verujte ne znam
Oblaci su me boleli
Kroz svetlost smo putovali
Sa Severa je bio
Imao je masku od stakla
Ne pamti ga antički svet
Imao je atribute nekog ledenog pakla
Bele ljiljane u staklu je ostavio
I napustio svet
Verujte, ne znam
Okrenula sam se da vidim
Ako nije iz sila
Iz kakvih je onda kristala
Ali svetlost me odnela
Do Severa, do pola
Daleko od bola
Raspada se raskoš moja Mediteranska
Toga mi je odveć bela za Rim
a bogovi rimski ponižavaju mi duh
Vređa me besmrtnost njihova
Sva je od kipova
Ivana Milankov
